Riječ dana – 3.4.2020.

Psalam:

Ps 18, 2-7

Ljubim te Gospodine, kreposti moja!
Gospodine, hridino moja, utvrdo moja, spase moj.

Bože moj, pećino moja kojoj se utječem,
štite moj, snago spasenja moga, tvrđavo moja!
Zazvat ću Gospodina, hvale predostojna,
i od dušmana bit ću izbavljen.

Valovi smrti okružiše mene,
prestraviše me bujice pogubne.
Užad Podzemlja sputiše me,
smrtonosne zamke padoše na me.

U nevolji zazvah Gospodina
i Bogu svome zavapih.
Iz svog Hrama zov mi začu,
i vapaj moj mu do ušiju doprije.

Pročitam psalam dva do tri puta.

Pročitam ga polagano naglas.

Koja mi se rečenica (koji stih) posebno „urezao“? Koji mi je posebno „upao u oči“? Koja rečenica mi je osobito „zazvonila“?

Ostajem pri toj rečenici, pri tom stihu.

Ponavljam ga u sebi.

Što mi on govori? Koje mi poveznice (asocijacije) s obzirom na taj stih dolaze u pamet? Što mi one govore?

Ponavljam taj stih u sebi tijekom ovoga dana.

Taj stih postaje geslo ovoga mojeg dana.

Marko, ž. vikar

P. S. Preporuča se ne uzeti ništa iz treće strofe (npr. „Valovi smrti okružiše mene“) kao svoje današnje geslo. Tako si inače znamo „tepati“ u životnim poteškoćama. Ajmo sad malo „kontra struje“!