Riječ dana – 17.4.2020.

Evanđelje:

Iv 21 , 1-14

U ono vrijeme: Isus se ponovno očitova učenicima na Tiberijadskome moru. Očitova se ovako: Bijahu zajedno Šimun Petar, Toma zvani Blizanac, Natanael iz Kane Galilejske, zatim Zebedejevi i još druga dva njegova učenika. Kaže im Šimun Petar: »Idem ribariti.« Rekoše: »Idemo i mi s tobom.« Izađoše i uđoše u lađu, ali te noći ne uloviše ništa.

Kad je već svanulo, stade Isus na kraju, ali učenici nisu znali da je to Isus. Kaže im Isus: »Dječice, imate li što za prismok?« Odgovoriše mu: »Nemamo«. A on im reče: »Bacite mrežu na desnu stranu lađe i naći ćete.« Baciše oni i više je ne mogoše izvući od mnoštva ribe. Tada onaj učenik kojega je Isus ljubio kaže Petru: »Gospodin je!« Kad je Šimun Petar čuo da je to Gospodin, pripaše si gornju haljinu, jer bijaše gol, te se baci u more. Ostali učenici dođoše s lađicom vukući mrežu s ribom jer ne bijahu daleko od kraja, samo kojih dvjesta lakata.

Kad iziđu na kraj, ugledaju pripravljenu žeravicu i na njoj pristavljenu ribu i kruh. Kaže im Isus: »Donesite riba što ih sada uloviste.« Nato se Šimun Petar popne i izvuče na kraj mrežu punu velikih riba, sto pedeset i tri. I premda ih je bilo toliko, mreža se ne raskinu. Kaže im Isus: »Hajde, doručkujte!« I nitko se od učenika ne usudi upitati ga: »Tko si ti?« Znali su da je Gospodin. Isus pristupi, uze kruh i dade im, a tako i ribu.

To se već treći put očitova Isus učenicima pošto uskrsnu od mrtvih.

„I nitko se od učenika ne usudi upitati ga: »Tko si ti?« Znali su da je Gospodin.“ (Iv 21,12)

         Nalazimo se u epilogu Evanđelja po Ivanu. Radi se o trećem očitovanju uskrslog Isusa učenicima. Učenici idu ribariti. Nakon što im neki nepoznati predloži da mrežu zabace na desnu stranu, dolazi do velikog ulova. I tada nepoznati dobiva svoje lice: Ivan brzo primjećuje »Gospodin je!«, a Petar se baca u more.  Napokon se svi zajedno nalaze na obali gdje je Isus već pristavio ribu i kruh. Tada, u čudnoj tišini toga doručka, dolazimo do ovog retka: „I nitko se od učenika ne usudi upitati ga: »Tko si ti?« Znali su da je Gospodin.“ (Iv 21,12) Redak je neobičan jer, ako učenici znaju tko je pred njima – naime Isus – zašto mu onda to pitanje uopće žele postaviti? A ako još nisu sigurni da je to on, zašto se jednostavno ne odvaže isto ga i upitati? Ali ne radi se tu toliko o Petru, Ivanu i drugim apostolima, već o kasnijoj zajednici učenikâ, koja je primila vjeru – zna da je to Gospodin – ali prolazi i kroz razdoblja sumnje: ne usudi se upitati ga, a željeli bi, uvijek iznova traži potvrdu da je to doista Gospodin. Oscilacije. Vjera i sumnja. Sigurnost, ali bez garancije: to prati sve Isusove učenike, pa tako i nas.  

         I mi se nalazimo u istim oscilacijama: znamo da je to Gospodin, ali imamo i potrebu opet i opet iznova ga pitati da nam to (još jednom, još samo ovaj puta) i potvrdi. Kako bilo, znamo da u tim oscilacijama nismo usamljeni, jer – u tim „ribolovnim“ neprilikama – svi smo u istom čamcu!

A Isus je već za nas tamo na obali pristavio ribu i kruh…

Marko, ž. vikar

Možda će vas zanimati ...