Riječ dana – 7.4.2020.

Evanđelje:

Iv 13 , 21-33.36-38

U ono vrijeme: Isus, sjedeći sa svojim učenicima za stolom, potresen u duhu posvjedoči: »Zaista, zaista, kažem vam: jedan će me od vas izdati!«

Učenici se zgledahu među sobom u nedoumici o kome to govori. A jedan od njegovih učenika — onaj kojega je Isus ljubio — bijaše za stolom Isusu do krila. Šimun Petar dade mu znak i reče: »Pitaj tko je taj o kome govori.« Ovaj se privine Isusu uz prsa i upita: »Gospodine, tko je taj?«

Isus odgovori: »Onaj je kome ja dadnem umočen zalogaj.« Tada umoči zalogaj, uze ga i dade Judi, Šimuna Iškariotskoga. Nakon zalogaja uđe u nj Sotona.

Nato mu Isus reče: »Što činiš, učini brzo!« Nijedan od sustolnika nije razumio zašto mu je to rekao. Budući da je Juda imao kesu, neki su mislili da mu je Isus rekao: »Kupi što nam treba za blagdan!« — ili neka poda nešto siromasima. On dakle uzme zalogaj i odmah iziđe. A bijaše noć.

Pošto Juda iziđe, reče Isus: »Sada je proslavljen Sin Čovječji i Bog se proslavio u njemu! Ako se Bog proslavio u njemu, i njega će Bog proslaviti u sebi, i uskoro će ga proslaviti! Dječice, još sam malo s vama. Tražit ćete me, ali kao što rekoh Židovima, kažem sada i vama: kamo ja odlazim, vi ne možete doći.«

Kaže mu Šimun Petar: »Gospodine, kamo to odlaziš?« Isus mu odgovori: »Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.« Nato će mu Petar: »Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom? Život ću svoj položiti za tebe!« Odgovori Isus: »Život ćeš svoj položiti za mene? Zaista, zaista, kažem ti: Pijetao neće zapjevati dok me triput ne zatajiš.«

         „Gospodine, kamo to odlaziš?“

„Kamo ja odlazim, ti zasad ne možeš poći za mnom. No poći ćeš poslije.“

         „Gospodine, a zašto sada ne bih mogao poći za tobom?“

Kad sam bio klinac: „A mama, a zašto ne bih sada mogao voziti auto?“

         „Vozit ćeš poslije, kad narasteš.“

Kad sam bio u srednjoj: „Pff, zašto ne bih mogao ja predavati umjesto profesorice kada ionako bolje no ona znam gradivo!?“

         „Predavat ćeš poslije.“

Kad moram raditi u timu, a nisam vođa: „Zašto moramo slušati njega samo zato jer je vođa tima!? Tip nema pojma!!“

         „Kad ti budeš voditelj i onaj koji nosi odgovornost tima, vjerujem kako ćeš vidjeti da nije sve tako jednostavno.“

Postoje situacije u životu u kojima bismo najradije naprečac došli do željenog mjesta ili funkcije. Ma čak i kad su nam namjere čiste i dobre – jer nam je stalo do sâme stvari, da ona bude dobro napravljena, a ne da bismo mi ispali glavni – potrebno je pričekati.

         Nije svaka situacija takva – postoje i slučajevi gdje je potrebno sâmu stvar, a i druge, požuriti, izvršiti pritisak, zauzeti se za to da se ideja realizira sada, jer će kasnije biti ili prekasno ili manje učinkovito.

         Ali postoje i situacije poput one u današnjem evanđeoskom odlomku, gdje je potrebno čekati.

Čekati što?

         U nasljedovanju Krista, čekati da padnemo – da vidimo da tamo gdje on ide mi još ne možemo. Nasljedovati Krista može samo ona ili onaj tko zna da to ne može; tko je iskusio – na svojoj koži, u svojem mesu – pad, nemoć, slabost.

Ne radi se o tvojoj snazi, nadobudnosti ili razini sposobnosti.

Ovo što slijedi je njegova muka, ne tvoja.

Slušaj, gledaj, upijaj tu muku svim svojim osjetilima.

Tamo gdje on ide, poći ćeš i ti…

Poslije.

Marko, ž. vikar

Možda vam se sviđa...